У част сећања на 100 година од Првог Светског рата и у спомен на бројне српске војнике који су дали своје животе за слободу Србије, Ноћни Вукови су меморијалном вожњом дали свој допринос сећању на бројне српске јунаке.
Ову вожњу под називом ”Вучији Путеви” су организовала оделења НВ Републике Српске и НВ Србије уз подршку осталих балканиских и руских НВ оделења као и уз сарадњу са клубовима који су у савезу (сојузу) Ноћних Вукова.
Вучијим Путевима смо кренули из Брчког, богослужењем и благолсоваом у храму Христа Спаситеља у рано јутро 27. јуна.
Одатле смо, преко Бијељине и Романије, возили до Соколца где смо положили венце на споменик српским добровољцима и посетили велико Српско војничко гробље из последњег рата. Непрегледан низ гробова српских јунака никог није оставио без осећаја поноса и свести о бројним животима који су положени за слободу Србије.
Сутрадан, на Видовдан, смо учествовали на централној прослави у Андрић граду, у Вишеграду уз присуство председника Републике Српске Милорада Додига и неимара Андрић града, чувеног Кустурице.
Тог дана смо били и гости на прослави славе Оружаних снага Републике Српске у манастиру Добрун уз присуство патријарха српског Иринеја.
У Вишеграду смо посетили и споменик Руским добровљцима погинулим у последњем рату деведесетих у Републици Срској.
Били смо такође гости Борачке организације Републике Српске са којима смо заједно положили венце на споменик браниоицима Републике Српске у Вишеграду.
Сутрадан, 29. јуна смо возили кроз западну и центарлну Србију да бисмо после поклона великом крсту Светог Ђорђа на улазу у Крагујевац, скренули према југу и преко Ниша, Врања возили кроз јужну Србију и Македонију где су нас дочекала браћа из НВ Македонија и организовали нам потреебан одмор пре наставка вожње према великом Српском војничком гробљу Зејтинлик у Солуну.
Ујутро 30. јуна, на путу према Солуну, прво смо одали пошту споменику српским војницима херојски погинулим у пробоју Солунског фронта, где је између осталог и споменик великом срском државнику Николи Пашићу.
На Зејтинлику смо положили венце на гробове срских јунака из Првог Светског рата и провели неколико сати обилазећи непрегледно море гробова српских војника. Провели смо и доста времена у разговору са чуваром гробља, времешним Ђорђем Михаиловићем који нас је упутио у историју тог поносног примера српског јунашта и невероватне српске жртве, не само за слободу Србије већ целог слободног света.
Пуни утисака о насветлијим примерима Српске војничке и православне традиције, вратили смо се својим домовима да пренесемо својим фамилијама, браћи и пријатељима све што смо на овој вожњи видели, доживели и научили.
Наша Историја, наша Легенда, наш Пут…