Братство Ноћних Вукова  које веже православне народе још једанпут се показује на делу.  

Још једанпут су браћа из Србије, Републике Српске и Црне Горе показали како се чува православље и традиција, како се поштују преци и чувају корени народа.

«Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?“ речи су Стефана Немање — оца Симеона, изговорене на самртној постељи, које је записао његов намлађи син Растко — Свети Сава

Братство које веже Ноћне вукове са наших простора и осећај припадности

православној породици, су и овај пут показали кроз симболично преношење завештања о језику на «Путу ћирилице» .

Православна браћа су пут  започели у српском средњевековном Манастиру Милешева, у ком се налази чувена фреска из 13 века Бели Анђео.

Затим су на својим моторима кренули путем преко Овчарско- кабларске клисуре, Ужица, Вишеграда, Фоче, Требиња, до Манастира Острог посвећеном Светом Василију Острошком.

Свој пут, ”Пут Ћирилице” Ноћни вукови су завршили у Храму Светог Јована Владимира у Бару где је одржана Свечана Академија на дан Светог Ћирила и Методија.

Још једном треба се подсетити речи Стефана Немање да би схватили колика је важност очувања језика:

«Језик је, чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта ти је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Тамо где одзвања наша реч, где се још глагоља и где се још, као стари златник обрће наша реч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њој влада. Цареви се смењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају»

текст приредила Лола Ђорђевић
”Новински Фронт”

оригинални текст